AI sada pokušava da utvrdi koliko je dugo čovek mrtav: Odgovor traži u bakterijama na telu
Dodajte Kurir u vaš Google izborUtvrđivanje koliko je vremena prošlo od nečije smrti jedan je od problema sa kojima se forenzičari dugo bore. Klasične metode mogu biti korisne u ranom periodu nakon smrti, ali njihova preciznost opada kako vreme prolazi i telo počinje ozbiljnije da se raspada. Novi AI sistem pod nazivom mHolmes pokušava da taj problem reši na prilično neobičan način analizom mikroorganizama koji se razvijaju na telu nakon smrti.
Istraživači sa Huazhong University of Science and Technology razvili su model koji prati kako se zajednice bakterija menjaju tokom razgradnje tela. Umesto da samo posmatra fizičke promene, AI pokušava da rekonstruiše biološki proces koji se odvijao nakon smrti. Ako se određene vrste bakterija pojavljuju i nestaju po približno predvidljivom obrascu, taj obrazac može poslužiti kao svojevrsni biološki sat.
mHolmes je učio na 34 tela tokom 21 dana
Model je treniran pomoću podataka prikupljenih sa 34 ljudska tela, pri čemu su uzorci mikrobioma kože uzimani svakog dana tokom 21 dana. Istraživači su analizirali uzorke sa lica i kuka, a AI je na osnovu tih podataka učio kako se bakterijske zajednice menjaju kroz različite faze razgradnje.
Zanimljivo je da mHolmes ne mora da dobije podatke sa svakog dela tela koji treba analizirati. Sistem može da koristi ono što je naučio na jednom delu tela kako bi procenio promene na drugom. To bi moglo biti posebno značajno u slučajevima kada su pronađeni samo delovi tela ili kada je telo teško oštećeno, jer forenzičari tada nemaju uvek kompletan skup podataka.
AI zapravo prati bakterije kao vremensku prognozu
Istraživači mHolmes opisuju kao neku vrstu „vremenske prognoze za mikrobe“. Sistem uči kako se različite bakterije povećavaju ili smanjuju tokom vremena, a zatim koristi te obrasce da proceni u kojoj fazi razgradnje se telo nalazi. Još zanimljivije je što može da popunjava praznine kada nedostaju podaci za određene dane.
Model je uspeo da predviđa promene mikrobioma gotovo iz dana u dan, sa prosečnom greškom manjom od dva dana u testovima koji su uključivali različite delove tela. Takođe je mogao da radi u suprotnom smeru i rekonstruiše deo mikrobnih promena koje su se dogodile ranije, uključujući period tokom prve nedelje nakon smrti. To može biti korisno kada se telo pronađe tek nakon što je prošlo više dana.
Sedam grupa bakterija posebno je važno
Jedan od zanimljivijih rezultata istraživanja jeste to što mHolmes nije ostao potpuna „crna kutija“. Analiza je izdvojila sedam grupa bakterija koje su povezane sa različitim fazama raspadanja tela. Na primer, Gammaproteobacteria se pojavljuju izraženije u ranijoj fazi, Clostridia su povezane sa aktivnim raspadanjem, dok se Deinococci pojavljuju tokom suvlje faze razgradnje.
To je važno zato što istraživači mogu da povežu ono što AI predviđa sa stvarnim biološkim procesima. Sistem dakle ne daje samo broj bez objašnjenja, već njegove procene mogu da se povežu sa promenama mikroorganizama koje se zaista dešavaju tokom razgradnje. Takva mogućnost bi mogla da olakša proveru rezultata i da poveća poverenje u model ako bude uspešno potvrđen u većem broju slučajeva.
Za sada nije spreman da zameni forenzičare
Iako rezultati izgledaju obećavajuće, postoji veliki razlog za oprez. Model je treniran na samo 34 tela, uz uzorkovanje dva dela tela tokom 21 dana, dok stvarni forenzički slučajevi mogu uključivati potpuno drugačije uslove. Temperatura, vlaga, odeća, pristup insekata, okruženje i druge okolnosti mogu značajno uticati na razvoj bakterija, pa rezultat dobijen u kontrolisanom istraživanju ne mora automatski važiti za svako telo pronađeno na terenu.
Zbog toga mHolmes za sada treba posmatrati kao pomoćno sredstvo, a ne kao zamenu za postojeće forenzičke metode. Potrebna su testiranja na većem broju tela, u različitim klimatskim uslovima i sa dodatnim delovima tela, kao i standardizovani protokoli za prikupljanje uzoraka. Tek nakon takve provere biće moguće ozbiljno proceniti da li AI može da dobije mesto u stvarnim policijskim istragama i eventualno na sudu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.